300 изрека подвижника

Ова збирка састављена је да би читаоцу дала могућност да додирне духовно искуство хришћанског Истока. У књизи је сабрано триста изрека више од педесет православних Светитеља из Палестине, Сирије, Египта, Грчке, Русије, Србије, Црне Горе, Грузије. Пошто је првих хиљаду година након Христовог Рођења римска Црква улазила у породицу Православних Цркава, у нашем зборнику могу да се прочитају и изреке древних Светитеља који су живели на просторима савремене Италије, Енглеске, Француске, Туниса – све то чини заједничко духовно наслеђе Православне Цркве. Најдревнија изрека била је записана у другој половини првог века, а најкаснија – у другој половини двадесетог века. Где и када год живели, ко год били, православни Светитељи говоре о јединственој духовној реалности. Зато њихове изреке тако складно допуњују једна другу. У деветнаестом веку свети Игњатије Брјанчанинов је писао: „Када у јесењој, ведрој, ноћи посматрам чисто небо, засејано безбројним звездама толико различитих величина, и видим да све оне исијавају исту светлост, тада говорим себи: „Таква су дела Отаца“. Када у летњем дану посматрам пространо море, покривено мноштвом разних бродова и њихова једра, раширена попут белих лабудових крила, бродове који се брзо крећу по истом ветру, према истом циљу, према истом пристаништу, тада говорим себи: „Таква су дела Отаца“. Када чујем складни, бројни хор, у коме разни гласови у дражесној хармонији певају исту божанску песму, тада говорим себи: „Таква су дела Отаца“.