Историја Јужне Азије ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Историја Индије | |||||
---|---|---|---|---|---|
Камено доба | 70.000–7000. п. н. е. | ||||
Култура Мергар | 7000–3300. п. н. е. | ||||
Цивилизација долине Инда | 3.300.–1700. п. н. е. | ||||
Касна Харапа култура | 1700.–1300. п. н. е.. | ||||
Ведска цивилизација | 1500.–500. п. н. е. | ||||
· Краљевства античке Индије | · 1200.–700. п. н. е. | ||||
Махаџанапади | 700.–300. п. н. е. | ||||
Царство Магада | 684.–26. п. н. е. | ||||
· Мауријско царство | · 321.–184. п. н. е. | ||||
Средња краљевства Индије | 230. п. н. е.–1279. нове ере | ||||
· Сатавахана царство | · 230. п. н. е.–199. нове ере | ||||
· Кушанско царство | · 60.–240. нове ере | ||||
· Гупта царство | · 240.–550. | ||||
· Чола царство | · 848.–1279. | ||||
Исламски султанати у Индији | 1210.–1596. | ||||
· Делхијски султанат | · 1206.–1526. | ||||
· Декански султанат | · 1490.–1596. | ||||
Хојсала царство | 1040.–1346. | ||||
Виџајанагара царство | 1336.–1565. | ||||
Могулско царство | 1526.–1707. | ||||
Марата царство | 1674.–1818. | ||||
Колонијална Индија | 1757.–1947. | ||||
Подела Индије | 1947.– | ||||
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви | |||||
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет |
Мергар је било древно насеље у јужној Азији које данас представља једно од најважнијих археолошких налазишта на темељу кога се проучавају најстарија неолитска насеља у регији. Остаци насеља се налазе у Балуџистан у Пакистану, на равници Качи између Превој Болан, западно од долине Инда и између данашњих градова Кета, Калат и Сиби.
Мергар се некада назива најстаријим познатим пољопривредним насељем Јужне Азије, што се темељи на археолошким налазима из 1974 (Јариџ et al.). Најстарији докази о насељу датирају из 7000. г п. н. е.. Такође се наводе и најстарији докази о грнчарству у Јужној Азији. Археолози деле насеље на неколико временских периода.
Калколитски становници Мергара су такође имали контакте са данашњим северним Авганистаном, североисточним Ираном па чак и јужним деловима Средње Азије (Б. Б. Лал 1997: 287).
Мергарски период I 7000 - 5500. п. н. е., био је неолитски и акерамички (тј. без коришћења грнчарије). Најранији облик пољопривреде се развио од полуномадских народа који су узгајали биљке као што су пшеница и јечам односно животиње као што су овце, козе и краве. Насеље је основано с једноставним блатним зградама с четири интерне под-поделе. Бројни гробови су пронађени, с многим рафинирамим добрима као што су корпе, алат од камена и кости, огрлице, наруквице, привесци и повремене жртве животиња, с тим да је већи број добара остављан у гробове мушкараца. Украси од шкољки, кречњака, тиркиза, лапис лазулија, пешчара и избрушеног бакра су нађени, заједно с једноставним фигурицама жена и животиња. Једна камена секира је пронађена у гробу, а још неколико на површини. Ове камене секире су најраније које се проналазе у стратифицираном контексту у јужној Азији.
Мергарски период II 5500. п. н. е. - 4800. п. н. е. и Мергарски период III 4800. п. н. е. - 3500. п. н. е. су били керамички неолитски (тј. с коришћењем грчанрије) а касније калколитски. Пронађено је доста трагова производне делатности као и коришћења напреднијих техника. Прављене су огрлице од глазиране фајансе исто као и фигурице од теракоте. Женске фигурице су биле украшене бојом и имале су различите фризуре и украсе. Два проширена гроба су пронађена из периода II с тиме да је црвени окер коришћен за бојење тела. Количина гробних добара се с временом смањивала, поставши ограничена на украсе и с више добара у женским гробовима. Произведени су први печати од теракоте и костију с геометријским дизајном. Технологије су укључивале камене и бакарне бушилице, једноставне сушаре, велике јамске сушаре и лончиће за топљење бакра. Постоје докази о развијеној трговини у периоду II: једна од најважнијих је откриће неколико куглица лапис лазули - пореклом из Бадакшана.
Негде између 2600. п. н. е. и 2000. п. н. е., град је углавном напуштен, управо у време када се почела развијати цивилизација долине Инда. Претпоставља се да су становници Мергара одселили у плодну долину Инда након што је Балуџистан постао сув због промена климе.